Shtreber

Ako bi vas pitali da li znate kada je Sretenje, verujemo da ne biste bili baš sigurni prvo o čemu se radi, a drugo kog je tačno datuma. Ali da smo vas pitali kada se u februaru ne ide u školu, tj. kada je mini raspust, isto tako verujemo da bi odgovorili kao iz topa! Hajde da naučimo, ili možda čak i ponovimo za one koji već znaju nešto više o ovom prazniku, šta se desilo tog 15. februara.

Pored toga što je 15. februar verski hrišćanski praznik koji se slavi tačno 40 dana od Božića i predstavlja prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama, ovog dana se slavi i Dan državnosti Republike Srbije. Narodi takođe veruju da se na ovaj dan sreću zima i leto i zbog toga je i dobilo naziv Sretenje. Nekada davno kada nije bilo savremene meteorološke opreme, ljudi su vreme predviđali na osnovu različitih pojava i dešavanja u prirodi. Zima bi trajala još 6 nedelja, ako bi na taj dan sijalo sunce, a medvedi se uplašeni od svoje senke vratili u pećinu i nastavili svoj zimski san. Čudna metoda, zar ne?

Za srpski narod to je vrlo važan datum i na taj dan su se održavali mnogi bitni događaji. Tako je 15. februara 1804. godine održan Zbor u Orašcu kojim je počeo Prvi srpski ustanak, a na isti dan 1835. godine u Kragujevcu je donet Sretenjski ustav, prvi demokratski ustav Srbije.

Sretenjski ustav je prvi moderni srpski ustav i jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi. Donet je za vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića. Nezadovoljstvo Miloševom vladavinom dovelo je do dizanja brojnih pobuna u narodu i cilj ustava je bio da se ograniči njegova vlast. Miletina buna (januar 1835.) je bila povod za konačno donošenje Ustava.

Tvorac Ustava bio je Dimitrije Davidović, učeni Srbin iz Austrije, knežev sekretar i prvi srpski novinar. U njemu se nalaze tačke koje su definisale ravnopravnost građana bez obzira na veru i nacionalnost, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja, sloboda raspolaganja zemljom, ali i ograničavanje autokratske vladavine kneza.

Sretenjski ustav je bio završen za samo dvadeset dana i rađen je po uzoru na francusku deklaraciju o pravima čoveka i belgijski ustav. Na Velikoj narodnoj skupštini u Kragujevcu koja je počela na Sretenje, okupilo se oko 2.400 zvaničnih predstavnika i oko 10.000 znatiželjnih ljudi kako bi podržali usvajanje.

Sretenjski ustav podeljen je u 14 glava koje obuhvataju 142 člana. Najviše članova (30) posvećeno je "Knjazu Srbskom". Sretenjski ustav bio je važeći svega dve sedmice, pa je privremeno suspendovan. Četiri nedelje kasnije, 30. marta 1835. godine, trajno ga je ukinuo knez Miloš. Rusija je zamerila što joj Ustav nije poslat na odobrenje pre usvajanja, a podržale su je Turska i Austrija, dok je kod francuskih posmatrača Ustav smatran neprimerenim vremenu.

Bilo kako bilo, profesor Ranđelović sa Pravnog fakulteta kaže da je Sretenjski ustav bila iskra koja je zapalila plamen u uvođenju demokratije koju danas živimo.